Rastuće kazne i novi radari samo su deo strategije vlasti da nadoknadi finansijski deficit, dok građani osećaju sve veći pritisak na svakom koraku
Beograd, 29. decembar 2025. – Dok građani Srbije svakodnevno osećaju rast cena struje, komunalija, čak i RTV pretplate, vlast se odlučila na još jedan vid pritiska – strože saobraćajne kontrole i drastično povećanje kazni za prekršaje. Novi „super radari“ koji su pre nekoliko dana aktivirani na 99 rizičnih lokacija širom zemlje, samo su početak plana Ministarstva unutrašnjih poslova da do kraja godine popuni državnu kasu.
Prazna kasa i pritisak na saobraćajnu policiju
Kako nezvanično saznajemo, saobraćajna policija u ovom periodu dobija jasne ciljeve – kvote za izricanje kazni koje se moraju ispuniti. Ovaj pritisak naročito je intenzivan u poslednjim mesecima godine, kada država pokušava da „izvuče“ što više sredstava. Sa povećanjem cena osnovnih životnih troškova, dodatni fiskalni pritisak na građane kroz kazne predstavlja još jedan način da se kompenzuju nedostaci u budžetu.
Drastično pooštravanje kazni
Od 22. decembra aktivni su novi stacionarni radari, koji ne mere samo brzinu već i druge prekršaje – vožnju bez pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, prolazak kroz crveno svetlo, preticanje preko pune linije i druge. Kazne su već sada značajno povećane, a najteži prekršaji mogu dovesti do novčanih sankcija i do 120.000 dinara, pa čak i do zatvorskih kazni.
Uz sve to, pojavili su se i „mobilni“ radari, koji se skrivaju u vozilima i kombijima, a građani nemaju nikakvu šansu da znaju gde se nalaze. Ovo dodatno podseća na praksu kažnjavanja i praćenja u kojoj država uzima sve više kontrole nad životima ljudi.
Politička pozadina – prazne kase i novi planovi
Iako vlast zvanično objašnjava ove mere kao borbu za bezbednost u saobraćaju, mnogi građani i stručnjaci vide u njima pokušaj da se nadoknadi rupa u budžetu, koja se produbljuje zbog rasta troškova za energiju, socijalnih davanja i javnih rashoda. Najave novih poskupljenja struje, vode, komunalnih usluga, ali i povećanje RTV pretplate, samo dodatno pritiska prosečne građane.
Poseban značaj dobija i uklanjanje šatora sa protesta ispred Narodne skupštine, što mnogi tumače kao znak da vlast planira čvršće finansijsko i političko upravljanje, bez mesta za nezadovoljstvo i kritiku.
Ko plaća ceh?
Dok milioni odlaze na nejasne i često nepotpune projekte i malverzacije, običan građanin Srbije oseća posledice – ne samo kroz svakodnevni rast troškova života, već i kroz sve strože kontrole i sankcije na ulicama.
Pitanje koje ostaje je – dokle će vlast nastaviti sa ovom praksom „punjenja kase“ na leđima građana? I hoće li se ikada zaista baviti rešavanjem problema koji su doveli državu do finansijske krize, umesto što ih prikriva kaznama i represijom?
