Kako su Pink, Kurir i Informer – sasvim nenamerno – ogolili cara
U bajci Hansa Kristijana Andersena, car paradira go ulicama uveren da nosi najlepše odelo na svetu, dok svi oko njega klimaju glavom, plašeći se da priznaju očigledno. U savremenoj srpskoj verziji, uloge krojača preuzeli su Pink televizija, Kurir i Informer, a car – bez ikakve dileme – Aleksandar Vučić. Razlika je samo u tome što ovde niko nije viknuo „Car je go“. Mediji su to učinili umesto naroda.
Najlepši političar, epizoda sa Lidijom Vukićević
U jednoj od novijih epizoda televizijskog spektakla koji se naziva informativnim programom, publika je imala priliku da vidi predsednika Vučića u društvu glumice Lidije Vukićević. Ne kao sagovornika, ne kao kritičara, već kao dekor – potvrdu.
U igri u kojoj se bira koji od dva političara „ostaje“, odnosno ko je lepši, pametniji, poželjniji, naravno da je pobednik bio poznat i pre početka. Predsednik je ostao na pobedničkom mestu „najlepšeg političara“, i to dok sedi pored profesionalne glumice čiji je posao da izgleda lepo pred kamerama.
Ironija je potpuna, jer čak ni bajka nije imala ovakav zaplet. Tamo su krojači varali cara. Ovde car sam naručuje ogledalo, a mediji ga drže pod pravim uglom.
Nije ovo prvi put – samo je najiskreniji
Ako vam deluje da je ovo presedan, varate se. Ovo je samo najogoljeniji trenutak jednog dugog niza.
Predsednik je tokom godina bio:
- Najpametniji – jer zna sve, od vakcina do geopolitičkih tokova, od ekonomije do meteorologije
- Najhrabriji – jer se sam, hrabro, bori protiv svih, i opozicije, i Zapada, i Istoka, i sopstvenih ministara
- Najbrižniji – jer lično brine o svakoj fabrici, svakom radniku, svakom kilometru puta
- Najradniji – jer, kako nam se redovno saopštava, spava četiri sata i radi 28
Svaki put kada se pojavi problem, on je jedini koji ga vidi. Kada se pojavi uspeh, on je jedini koji ga je omogućio. Ako nešto ne funkcioniše, krivi su „oni pre njega“, „tajkuni“, „strani centri moći“ ili, u krajnjem slučaju, narod koji ne razume dovoljno.
Mediji kao dvorski ogledalo
Pink, Kurir i Informer nisu samo prenosioci poruka. Oni su dvorski protokol. Njihova uloga nije da pitaju, već da potvrđuju. Ne da analiziraju, već da aplaudiraju. Ne da informišu, već da uvere.
Kada predsednik kaže da je Srbija prva u nečemu, naslov je već spreman. Kada kaže da je situacija teška, ali da će on izdržati – jer narod ne može bez njega – kamere se zadržavaju na zabrinutom licu, dramatičnoj pauzi i dubokom uzdahu.
Epizoda sa izborom „najlepšeg političara“ samo je logičan nastavak. Kada ste već najpametniji i najhrabriji, zašto ne biste bili i najlepši?
Car bez odeće, ali sa reflektorima
Problem nije u tome što vlast voli sebe. To je očekivano. Problem je što mediji više ne pokušavaju ni da sakriju ulogu krojača. Satira se više ne piše – ona se emituje uživo.
U Andersena, narod ćuti dok dete ne izgovori istinu. U Srbiji 2026. godine, dete više nije potrebno. Dovoljno je da pustite program.
Jer kada predsednik sedi pored glumice i pobedi u izboru lepote, dok mu mediji aplaudiraju, odelo više nije nevidljivo.
Nestalo je.
A car i dalje hoda. Siguran da izgleda savršeno.
BelgradeTimes.org
