Beograd – Kada vlast počne da plaši sopstvene građane, to je gotovo uvek znak slabosti, a ne snage. Retorika straha, stalnih pretnji „spoljnim neprijateljima“, „unutrašnjim izdajnicima“ i „ekonomskim katastrofama ako dođe do promene“ pojavljuje se u trenutku kada rezultati izostaju, a poverenje nestaje.
U Srbiji danas više nije pitanje ko je na vlasti, već zašto se vlast održava strahom, a ne rezultatima.
Spoljna politika u padu: od „faktora stabilnosti“ do izolovanog partnera
Pre samo deset godina Srbija je u međunarodnim krugovima opisivana kao „ključni faktor stabilnosti na Balkanu“. Danas, taj narativ gotovo da ne postoji.
Izveštaji Evropske komisije, Freedom House-a i Transparency Internationala već godinama beleže:
- pad vladavine prava
- rast sistemske korupcije
- politički pritisak na institucije
- nepredvidivu spoljnu politiku
Srbija je formalno kandidat za EU, ali je u praksi zamrznuta u procesu, bez jasnog savezništva, bez kredibiliteta i bez političkog kapitala.
Nekadašnji ugled koji su gradili političari stare generacije, kroz diplomatsku doslednost i jasne pozicije, danas je zamenjen taktičkim balansiranjem koje niko više ne smatra ozbiljnim.
Investicije koje se tope: brojevi ne lažu
Prema podacima Narodne banke Srbije i UNCTAD-a:
- direktne strane investicije u Srbiji su u realnom padu kada se isključe državne subvencije
- sve veći deo „investicija“ odnosi se na projekte koji ne bi postojali bez državnog novca
U isto vreme, javno su dokumentovani slučajevi kompanija koje su:
- dobile milionske subvencije
- ispunile minimalne obaveze
- zatvorile pogone ili smanjile proizvodnju
- preselile se dalje
Rezultat je privid rasta, ali bez održive ekonomije.
Krediti i poverenje: banke postavljaju pitanja
Međunarodne finansijske institucije i strane banke ne razmišljaju u političkim parolama, već u rizicima.
Rastući javni dug, netransparentni ugovori, namesteni tenderi i stalne afere povećavaju jedno ključno pitanje:
👉 Da li Srbija dugoročno može da servisira finansije uz ovakav nivo korupcije i političke nestabilnosti?
Kada kreditori počnu da razmišljaju, kamate rastu.
Kada kamate rastu, račun stiže građanima.
Privatizacije i tenderi: plodovi „uspeha“
Deceniju kasnije, mnoge privatizacije i infrastrukturni projekti ostavili su isti trag:
- loše ugovore
- zatvorene fabrike
- sudske sporove
- dugove koje plaća država
Namesteni tenderi ne donose razvoj, već kratkoročni profit za uski krug ljudi, dok dugoročni trošak ostaje društvu.
To nije razvojna politika.
To je iscrpljivanje sistema.
Zašto vlast bira strah umesto odgovornosti
Kada nema rezultata:
- plaši se promena
- plaši se izbora
- plaši se kontrole
Zato se građanima poručuje da je svaka alternativa „opasnost“, da je svaka kritika „napad“, a svaki zahtev za odgovornošću „destabilizacija“.
Istorija, međutim, pokazuje da politika koja nije okrenuta građanima uvek završava isto:
- sudovima
- dugovima
- ekonomskim kolapsom
- političkom izolacijom
Bez izuzetka.
Zaključak: poverenje se ne nameće, ono se zaslužuje
Država ne propada kada se vlast menja.
Država propada kada se vlast ne menja nikada.
Ako Srbija želi povratak ugleda, investicija i stabilnosti, prvi korak nije nova propaganda, već odgovornost, transparentnost i politika koja služi građanima, a ne obrnuto.
Sve ostalo je samo odlaganje računa koji, pre ili kasnije, uvek dođe na naplatu.
