Dok vlast govori o rastu, penzioneri broje cene u prodavnici
Beograd, 30. decembar 2025. – Najavljeno povećanje penzija u Srbiji predstavljeno je kao dokaz ekonomske stabilnosti i brige države za najstarije. Međutim, svakodnevni troškovi života, posebno uoči kraja godine, pokazuju drugačiju sliku. Ključno pitanje koje se nameće jeste da li rast penzija prati realnu inflaciju ili je reč o statističkom poboljšanju bez stvarnog efekta na životni standard.
Koliko su penzije zaista povećane
Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija u Srbiji krajem 2025. iznosi oko 45.000 dinara. Povećanje od približno 10 do 12 procenata znači rast od oko 4.000 do 5.000 dinara mesečno.
Minimalna penzija i dalje se kreće ispod 30.000 dinara, što veliki broj penzionera ostavlja na ivici siromaštva, posebno u urbanim sredinama gde su troškovi znatno viši.
Zvanična inflacija naspram stvarnih troškova
Zvanična godišnja inflacija u Srbiji tokom 2025. iznosila je oko 8 do 9 procenata. Međutim, struktura potrošnje penzionera pokazuje da su cene onih proizvoda koje oni najčešće kupuju rasle znatno brže.
Prosečan rast cena u Srbiji
- Hleb i brašno, +25 procenata
- Mleko i mlečni proizvodi, +30 procenata
- Ulje i osnovne namirnice, +20 do 35 procenata
- Lekovi i suplementi, +15 do 25 procenata
- Grejanje i struja, +18 procenata
- Komunalije i usluge, +15 procenata
Za penzionere, čija potrošačka korpa gotovo u potpunosti zavisi od hrane, lekova i energije, realna inflacija je bliža 20 procenata nego zvaničnoj statistici.
Koliko košta život penzionera u Srbiji
Minimalna mesečna potrošačka korpa za samca penzionera u Beogradu procenjuje se na oko 55.000 do 60.000 dinara, bez vanrednih troškova poput popravki, privatnih pregleda ili pomoći porodici.
To znači da većina penzionera sa prosečnom ili minimalnom penzijom mesečno živi u minusu.
Poređenje sa regionom
Penzije i cene u regionu
Hrvatska
Prosečna penzija, oko 570 evra
Cena hleba, 1,40 evra
Struja i komunalije, skuplje nego u Srbiji
Kupovna moć, znatno veća zbog viših primanja
Slovenija
Prosečna penzija, oko 780 evra
Hrana skuplja 20 do 30 procenata
Kupovna moć penzionera, među najboljima u regionu
Bosna i Hercegovina
Prosečna penzija, oko 300 evra
Cene hrane, često slične ili više nego u Srbiji
Standard, nizak, ali uz manji rast cena energenata
Srbija se nalazi u paradoksalnoj poziciji, penzije su niže nego u većini regiona, dok su cene osnovnih životnih namirnica često jednake ili više.
Poređenje sa Evropskom unijom
U državama EU prosečna penzija iznosi oko 1.200 evra. Iako su cene više, udeo troškova hrane u ukupnim primanjima je znatno manji nego u Srbiji.
Na primer, nemački penzioner troši oko 15 procenata penzije na hranu, dok penzioner u Srbiji često troši preko 40 procenata.
Zašto vlast govori o procentima, a ne o standardu
Politički narativ fokusira se na procentualni rast, jer on na papiru izgleda impresivno. Međutim, bez kontrole cena i bez rasta kupovne moći, procenti ne znače mnogo u svakodnevnom životu.
Povećanje penzija često dolazi uoči politički važnih trenutaka, dok se istovremeno ignoriše realna inflacija koja najteže pogađa one sa fiksnim prihodima.
Ko najviše gubi
- Penzioneri sa minimalnim primanjima
- Samci bez dodatne porodične pomoći
- Hronični bolesnici i osobe koje zavise od terapija
- Stanari gradova sa visokim komunalnim troškovima
Zaključak
Pitanje nije da li penzije treba povećavati. One to svakako zaslužuju. Pravo pitanje je da li rast penzija prati rast troškova života ili služi kao statistička uteha.
Dok god penzioneri u prodavnici osećaju pad standarda, a ne poboljšanje, jasno je da problem nije u njihovoj percepciji, već u raskoraku između zvaničnih brojki i stvarnosti.
Kupovna moć, a ne procenat, jedino je merilo dostojanstvenog života.
