Promene u Srbiji ne mogu doći odozgo. Sistem koji se hrani korupcijom neće sam sebe reformisati. Promena može doći samo kroz organizovano, uporno i solidarno delovanje građana.
Primer studentskih i građanskih pokreta pokazuje da promene ne nastaju preko noći, već korak po korak. Radno mesto po radno mesto, institucija po institucija, ulica po ulica.
Vraćanje poverenja kroz ljude
Prvi korak je prepoznavanje i javna podrška poštenim profesionalcima, direktorima, lekarima, profesorima i službenicima koji su izgubili pozicije jer nisu pristali na korupciju. Njihova imena i priče moraju postati vidljive, jer oni predstavljaju temelj budućih institucija.
Drugi korak je politička reforma. Ne kroz zamenu lica, već kroz promenu pravila. Zakoni moraju jasno predvideti odgovornost, trajnu zabranu obavljanja javnih funkcija za sve koji su učestvovali i u najmanjoj prevari, i potpunu transparentnost u upravljanju javnim resursima.
Ekonomski potencijal koji postoji
Srbija ima dovoljno prirodnih resursa da, uz pošteno upravljanje, u relativno kratkom roku značajno smanji ili u potpunosti otplati javni dug. Rudnici, energija, voda i poljoprivreda mogu biti izvor razvoja, a ne kolonijalne eksploatacije.
Sa sopstvenim novcem, znanjem i institucijama, Srbija ne bi bila teret Evropi, već ravnopravan partner.
Pitanje nije da li je to moguće. Pitanje je da li postoji dovoljno zajedničke volje da se prekine domino efekat koji već predugo traje.
